“-Šta misliš o onom momku? 

Mislim da je kreten,idiot neviđeni,lažov,varalica,dvoličan,budala,naivan.Slomio mi je srce na 100 komadića.A ja..Eto vidiš i dalje ga gledam sa strane.I dalje se nadam da će da mi se javi,da će da kaže da još ima nade za nas,da još nije gotovo.Da mi kaže da smo stvoreni jedno za drugo.Ali ne,on ni ne pomišlja na to.Duša me zaboli kada ga vidim kako izlazi sa drugim devojkama koje ga vole samo zbog površne lepote.Ja sam ga volela onako iskreno,kako ni jedna druga neće moći.Volela sam kada bi mi došao,poljubio i rekao mi ti si moja princeza.Volela sam kada smo šetali po hladnom zimskom vremenu,samo on,ja i tišina.Volela sam kad bi me uhvatio za ruku i rekao ”Ti si ona za koju se treba boriti”.Volela sam sve njegove mane i vrline i ništa mi nije smetalo.Ali vidim da su to za njega bile samo prazne priče.Verovatno on više ni ne misli na mene,na nas.Pitam se da li se ponekad on zapita šta smo jedno drugome rekli,obećali.On..On je ispao samo jedna velika kukavica.Probudio je u meni ljubav,bez namere da mi tu ljubav uzvrati.Uvek kada prođem pored njegove zgrade,ulaza,setim se svega.I poželim da ga pozovem da mu sve ovo kažem,ali ne.Ne mogu,nemam snage,a možda je i to zbog ponosa.Šta ja znam.Ali nešto u šta sam sigurna to je da ću uvek ostati njegova princeza.Iako se sada više ni ne čujemo,nismo ni prijatelji,ništa.Iako pričamo kako se mrzimo i kako ne možemo da se podnesemo,u dubini duše i on i ja znamo da to samo pričamo kako ne bismo otvorili ranu koja još uvek nije zarasla.A volela sam ga,stvarno sam ga volela.I on je mene,znam da jeste,samo na neki njegov način.”